Pretraga
Vaša korpa (0)

Moja Antonija

Moja Antonija


990.00 RSD


Neukrotivo srce Nebraske 19. veka

Kroz oči Džima Berdena svedočimo sirovoj lepoti američke divljine nepreglednog neba i valovite prerije; upoznajemo zemlju opasnih izazova i velikih snova, a sa njom i Antoniju Šimerdu.
Njena dirljiva priča bogata je i nedaćama i radostima doseljeničkog života. Antonija ne predstavlja samo glavni lik, već simbol neukrotivog optimizma koji je oblikovao američku naciju. Od surovosti zimskog zagrljaja do obnavljanja života u proleće, nova, nepokorena zemlja odražava nade, teškoće i nenametljive želje onih koji je zovu domom.
Ovo je pripovest o jednom ličnom, ali i istorijskom putovanju u prošlost, o začetnicima života u beskrajnom prostranstvu koje ih očekuje. Njihove priče, jednako prostrane i sveobuhvatne kao i sama prerija, svedoče trajnoj moći prijateljstva i snazi ljudskog duha – da prožme životom svako tlo pod nogama, da krene na put nepoznatog ishoda i da pronađe dom na najneočekivanijim mestima.

Žanr: istorijska fikcija
Autor: Vila Kader
Format: 15x21 cm
Broj strana: 256
Pismo: latinica
Povez: tvrd
Godina izdanja: 2024.
ISBN: 978-86-82750-04-8


Komentari (6)
komentar
Anita
23.06.2024.

Tiha knjiga... Da upravo su mi te reči na pameti nakon sklopljenih korica Moje Antonije. Tiha topla magična... Džim Barden je uspešni advokat železničke kompanije. Putujući vozom preko Ajove sa svojim starim prijateljem prisećaju se mladosti i nje... Antonije. Dogovoraju se da pišu o njoj. Džim završava brzo svoj rukopis i stavlja naziv Antonija a onda ispred dodaje reč Moja. Upravo ta reč učiniće ovo njegovom pričom. A priča će biti obavijena jakim emocijama. Džim je sa deset godina postao siroče i otišao u Nebrasku da živi sa bakom i dekom. U isto vreme stigla je i porodica migranata iz Češke i među njima i ona Antonija. Nekoliko godina starija od njega postaće njegova komšinica i njegov prijatelj za ceo život. Tako mi je drago da sam ovu knjigu pročitala sada a ne pre 15 20 godina. Tada bi mi verovatno bila dosadna falio bi mi zaplet koga ovde nema. Ali uh kakvu lepotu reči ovde imamo. Kako je živa u nama ta surova a opet prekrasna prerija gde čovek u potpunosti zavisi od vremenskih uslova. Džim i Antonija upoznaće nas sa njom trčeći igrajući se. Jer koliko god odrasli imali muke sa tom zemljom koju je trebalo ukrotiti oni su bili srećni. Bar je Džim to zaista bio potpuno i apsolutno srećan. Samo tada samo tu... Ova knjiga oda je jakim ženama koje se nisu predale izuzetnim ženama poput Antonije. Dolazeći iz drugih država sa slabim poznavanjem engleskog nikada neće biti u potpunosti prihvaćene od strane lokalnog stanovništva zauvek će ostati „iznajmljene devojke“. Ali upravo te devojke će postići najviše svojim vrednim radom zalaganjem upornošću... Za Džima Antonija je neraskidiva veza sa prošlošću mladosti jednostavnim radostima... Čak i kada nije pored nje ona je neizbrisivi deo njegovog života. Antonija sa očima punim razumevanja i poverenja punim života i srčane radosti. Prelepa čak i u dronjcima sposobna da pronađe smisao u besmislu da od svega napravi nešto pozitivno... Hrabra duhovita pametna odlučna nepredvidiva... Neće samo Antonija biti lik koji ćemo pamtiti. Svaki od likova ostaviće neki neizbrisivi trag i svakog bih mogla prepoznati na ulici da ih sretnem. Moja Antonija je knjiga puna slatke nostalgije. To je roman koji govori o doživotnim prijateljstvima ljubavi bolu u srcu trijumfu duha odanosti humanosti... Predivna nezaboravna priča puna raskošnih slika... Da tiha knjiga a tako jaka. Nateraće vas da razmišljate o prolaznosti života o njegovim usponima i padovima. O prošlosti i ljudima i događajima koji su od vas napravili osobe kakve jeste. O uspomenama koje su ostale zauvek u vašem srcu. „Neka sećanja postanu kao stvarnost i budu bolja od bilo čega drugog što se čoveku ikada više može desiti.“

komentar
Andrea
23.06.2024.

Lepa priča veoma lako i brzo se čita. Ima interesantnih rečenica i misli. Jedna koju bih izdvojila je na strani 227. i glasi Neka sećanja postanu kao stvarnost i budu bolja od bilo čega drugog što se čoveku ikada više može desiti . Topla preporuka za ovaj naslov a i bookmarkeri koji se dobijaju uz knjigu su prelepi o koricama da ne govorim jednostavno mame čitaoce! :

komentar
Andrea
23.06.2024.

Lepa priča veoma lako i brzo se čita. Ima interesantnih rečenica i misli. Jedna koju bih izdvojila je na strani 227. i glasi Neka sećanja postanu kao stvarnost i budu bolja od bilo čega drugog što se čoveku ikada više može desiti . Topla preporuka za ovaj naslov a i bookmarkeri koji se dobijaju uz knjigu su prelepi o koricama da ne govorim jednostavno mame čitaoce! :

Ostavite komentar
Captcha

Slični naslovi